Mace

Nije to bila ljubav. Bilo je previše mračno, previše ispunjeno igrama, previše sirovo. Ne može ljubav biti takva. Ipak, ispunjavalo me je životom, tešilo me tajnom koju sam nosila duboko u sebi, teralo me da se smešim kada ne bi trebalo, teralo me da pričam sama sa sobom kad Ona nije bila sa mnom, zamišljajući šta bi odgovorila ili kako bi ćutala.

A kad je bila sa mnom, onda sam ipak najviše volela da ćutim. Ležala je stomaka priljubljenog uz moja leđa, butinama uz butine, toplog daha uz moj vrat. Kao da je školjka, a ja ona gužvica mekog mesa unutra.

"Volim ovo zato što nisam sama," rekla je jednom. Pogledala sam je zbunjeno, misleći da možda izgovara moje misli. Zabavljalo je ponekad da pogađa moje misli i izgovara ih, napola sa saosećanjem, napola podrugljivo.

"Stvarno to mislim," rekla je odgovarajući na moj pogled. "Samo tebe ne moram da lažem. Ti si moja sloboda. Volim kako se igraš, mače."

Nisam se ja igrala. Ne znam zašto je to rekla. Ona se igrala sa mnom. Uvek Ona sa mnom. Volela sam kako se igrala. Nije htela ljubav, ne onu jedinu, sveobuhvatnu, do kraja, bez ikoga trećeg. Ovde, danas, rekla je, žena bez muškarca je ništa. Pa je onda tu bio on, i tu sam bila ja, a Ona je žonglirala nama lako. Mogla je. Mogla je sa mnom šta god je htela. Znači, nisam je volela. Volela sam kako se igrala. Ukrala mi je stid i vratila slobodu. Razumela sam to što je rekla za slobodu. Za svaku gadost koju sam ispovedila, ona je ispovedila dve. Za svaku prljavu želju koju sam po prvi put u životu smela da izgovorim, ona je imala opaki mali osmeh. Nije nam ostalo ništa čega bismo se stidele.

Ipak, obećala je. Do kraja života, do kraja vremena, ponekad bar, da ležimo ovako, u sobi ispunjenoj uzdasima i zalaskom sunca, u krevetu šuštavom od šapata i priznanja.

"Moja mala princeza," mrmljala je, sa elegantnim prstima u mojoj kosi. I da sam imala šta da kažem, ne bih uspela, zbog njenih prstiju u mojoj kosi. Lutali su lenjo, odsutno, ali bili su toliko navikli na mamljenje uzdaha da su me čak i tako nezainteresovani opet potapali u potok hladnih i vrućih drhtaja koji tekli od mog temena skroz do prstiju na nogama. "Jadna mala zatočena princeza..."

Nikad nisam uspela da shvatim kada je ozbiljna sa igrom, a kada se podruguje. To što me je zvala jadnom nije bilo sažaljenje; bilo je izgovoreno sa previše uživanja. Niti sam bila zatočena. O, da, imala sam kožne trake oko ruku i gležnjeva. Svaka je imala metalni prsten, a prstenovi na mojoj desnoj ruci i nozi bili su uhvaćeni karabinjerima od kojih je svaki bio završetak tankog ali, kako sam ustanovila, čvrstog lančića koji je vodio do uzglavlja ili podnožja kreveta. Bila sam okovana, mada bi bilo potrebno svega nekoliko sekundi da otkačim karabinjere i oslobodim se. Ne bi me zadržavala. Znala sam da bi me pustila da odem, da me nikada više ne bi pozvala, i sama pomisao na to me je užasavala. Okovi, oni pravi, bili su u mojim grudima, unutra; oni oko mojih ruku i nogu su mi prijali. Zbog njih, znala sam da sam u njenom krevetu toliko dobrodošla da tu želi da me veže.

Sklanjala mi je kosu sa vrata i od ušiju, kao da pokušava da je skupi u punđu na mom temenu, kao da isisava nervozu iz mog tela kroz otvor na vrhu lobanje. Prsti na mom vratu su me terali da se ježim. Usputni dodiri po ušnoj školjki bili su kao mali zemljotresi u mom unutrašnjem svetu. Samo su me oni držali budnom; tog dana sam ustala rano i radila mnogo, i onda, još dok je van mojih sklopljenih kapaka sunčeva svetlost bledela i prelazila iz rumene u sivoplavu, san je već počinjao da me uzima. Nisam bila sigurna da li Ona uopšte želi da ostanem budna, da li su ti lagani dodiri uvod u nešto više ili samo izraz nežnosti, ali baš zato, bili su uzbudljiviji i nisam htela da zaspim i propustim neki.

Prešli su na moju ruku, prebrojali mi rebra. U trpezariji, termostat je kliknuo i ventilatori se uključili, izduvavajući topao vazduh iz peći. Dok dođe do nas, biće već ohlađen, ali pod jorganom je bilo toplo, i prijao mi je poneki dašak svežine koji je njena ruka uvlačila pod pokrivač dok se kretala. Kada joj je dlan stigao do moje karlične kosti, stegao je jako, posednički, onako kako bi stegla muška ruka za vreme seksa. Za razliku od muške, ipak, njena ruka je nastavila da luta prateći moju kičmu naviše, umesto da odmah zgrabi dupe ili sise. Pravila se da ne primećuje da mi se disanje menja, da pospanost postaje zanos, da se nisam promeškoljila da osetim njeno telo iza svog. Išla je u krevet u bokserkama i majici. Retko je pokazivala svoje telo, mada nije u pitanju bio stid; znala je kako volim način na koji njeni mišići skladno prelaze u ženstvene obline, pa nazad u snažne mišiće, i krila ih je da bi me naterala da molim da ih vidim ili dodirnem. Ja sam na sebi imala samo kratku spavaćicu koju je imala običaj da mi podiže sa bokova ili smiče sa ramena kad god bi joj palo na pamet da se igra s mojim telom.

Ruka joj je puzala nazad niz moju kičmu, golicajući, pomerajući se naviše, pa opet nazad, svaki put sve niže, dok prstima nije ispratila završetak kičme. Sigurna da će još uslediti, uzdahnula sam bez zadrške, osećajući kako mi se telo odaziva, bradavice ukrućuju, leđa izvijaju. Kada joj je ruka prepuzala oblinu moje guze i zavukla se između mojih butina, naišla je na topli sok koji je počeo da se cedi iz mog tela. Promrmljala je nešto nejasno što nisam ni morala da razumem; znala sam da voli to kako je moje telo dočekuje, naučeno da dobija zadovoljstvo od nje.

Osetila sam kako joj se prst oprezno uvija i traži svoj put u moje središte. Stigavši tamo kuda je namerio, ipak, nije nastavio da se pomera. Čekala sam i čekala, osećajući kako mi se unutrašnji mišići stežu i trepere oko njenog prsta, moleći za milost. Nije se ni pomerio. Čekala sam dok po njenom disanju nisam shvatila da je zaspala, ili bar potonula u onu duboku opuštenost u kojoj je mogla da ostane satima, sklupčana kao sita zmija, bez pokreta.

Sada već u mračnoj sobi, otvorila sam oči i nasmešila se tami. Leva ruka bila mi je slobodna i ništa ne bi bilo lakše nego dodirnuti klitoris koji je očajnički pulsirao, ali nisam htela da je budim, a sigurno bi je probudilo kada bih počela da se uvijam i trljam o njenu ruku. Htela je da iskusim agoniju čekanja, pa sam čekala. Nije mi smetalo što sam popaljena i zaboravljena. Bio je to njen način da mi pokaže da sam njena, van sumnje, bez potrebe da brine o mojim željama, da, ako želi da zaspi sa mojim telom nataknutim na njen prst, onda to i može.

          *

Nisam spavala dugo; brojni prozori na zgradi prekoputa još uvek su svetleli jarkim žutim ili treperavim televizijskim plavim sjajem.

Ruka je mazila moju potkolenicu. Čim sam se razbudila dovoljno da toga postanem svesna, shvatila sam da nedostaje toplina iza mojih leđa. Bila je u dnu kreveta. Blagi pritisak na unutrašnji deo moje potkolenice tražio je da je pomerim u stranu. Premeštanje težine po dušeku reklo mi je da je Ona među mojim nogama. Toliko je bilo dovoljno da me oblije vrućina. Sa sobom je donela sećanje na način na koji sam zaspala i uzdahnula sam, nadajući se da me nije probudila samo da bi me na njega podsetila.

"Dopalo ti se, mače, zar ne?" pitala je tiho. "Dopalo ti se da se mučiš dok ja spavam?"

Ta pitanja. U početku sam ih jedva primećivala. I to kako me je uvek posmatrala, svaki moj pokret, svaki pogled, svaki udisaj. Laskalo mi je u početku, dah mi je zastajao od uzbuđenja što je neko ko je tako nezainteresovano, hladno posmatrao svet kao sa nekog pijedestala, u mene gledao tako koncentrisano i sa očiglednom željom u očima. Ono što u početku nisam shvatila bilo je da me nije samo gledala; napravila je inventar svih mojih želja i strahova, skicu svakog tamnog kutka moje duše, pod mikroskopom proučila svaku ćeliju, kako crveni, kako spava, kako se budi. Sada, poznavala me je zastrašujuće dobro. Svaki put ponovo, čudila sam se kako je moguće da me zna tako dobro. Možda sam samo providna i predvidljiva, mada... ne svima.

Da. Volela sam da se mučim za nju. Volela sam kada se bezobzirno igrala sa mnom. Kao narkoman sam bila žedna tog moćnog talasa požude koji je samo ona umela da izazove.

Topli dodiri su klizili tako lagano da sam se osećala kao da će moje telo početi da lebdi nad krevetom u pokušaju da dosegne njihovu vazdušastost. Bili su tako spori da sam shvatila njenu nameru tek kada mi je raširila noge da dalje ne mogu. Srebrnasti šapat lančića, par kratkih kliktaja karabinjera, i bila sam vezana tako da povratka nema. Spavaćica mi je bila uspuzala uz butine, i za njom vazduh, podsećajući me da nemam donji veš ni mogućnost da makar skupim noge pred njom. Čekala sam da podigne jorgan, čekala sam osećaj potpune izloženosti, bespomoćnost čekanja i moć želje, ali umesto toga, osetila sam je kako se premešta po krevetu i, sada već manje suptilno, i moje ruke podiže ka uzglavlju kreveta i vezuje ih tamo.

Onda je presavila jorgan napola, podižući donji deo i preklapajući ga preko gornjeg. Bila sam ogoljena do struka, a lice mi je odjednom bilo pokriveno krajem jorgana. Okrenula sam glavu na jednu, pa na drugu stranu, tražeći položaj u kome će mi nos ostati nepokriven. Dok mi se telo upiralo da pronađe odgovarajući pozu unutar malog prostora koji mu je ostavila za pomeranje, čula sam je kako mi se smeje sa dna kreveta. Ponekad sam se ovako otimala samo da bih je čula kako se smeje, tako, naglas, čistom radošću nekoga ko ume da uživa u nečemu meni nepojmljivom.

Ruke su joj ponovo bile na mojim nogama. Izluđivala me je. Samo jagodicama prstiju prelazeći po unutrašnjoj strani mojih butina, naterala me je da ponovo napinjem kožne trake oko mojih članaka. Trbuh mi je zadrhtao kada me je zagolicala iza kolena. Celo telo mi se naježilo kada je dotakla deo moje guze koji nije bio zarobljen između mog tela i dušeka. Zadržavala sam dah, nadajući se, ali ruke su joj ponovo kliznule naniže ka člancima. Bilo mi je drago što sam vezana; nisam morala da brinem da li bi se Ona namrštila ako bih, nemoćna da se oduprem, posegnula između svojim nogu ili pokušala da spustim poljubac na njene. Bilo mi je i užasno; sutra će na njenoj posteljini ostati kontura mrlje koju je moje telo tu natopilo, i koliko god pokušavala da srednji deo tela okrenem na bok, znala sam da neću uspeti da tako ostanem dugo, znala sam da će pre ili kasnije golicavi potočić moje požude ostaviti jasnu potvrdu na mekom flanelu pod mojom guzom. Nije bilo načina da pobegnem senzualnim rukama koje su oko moje kože isplitale nevidljive niti. Jedino što sam otimanjem dobijala bilo je njeno mrmljanje, zadovoljno mojom reakcijom, koje me je samo još više palilo. Šminka mi se topila, kosa mrsila; znala sam da ću se stideti kada me sledeći put bude videla na svetlu.

Onda je nestala. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim da dodiri nisu samo zastali, da su sasvim prestali. Osluškivala sam, čekala, ali mora da je izašla iz sobe i zatvorila vrata, jer sam čula zvuke televizije kao iz daleka. Klitoris mi je treperio, preklinjući za najmanji dodir; mogla sam da osetim usne, otekle i otvorene između razapetih nogu, kako bride kao da mali mravi mile po njima. Moje telo se upinjalo da raširi noge šire, da podigne ruke višlje, bezglasno je molilo da me uzme, rastavi na delove i voli do besmisla, ali moj um je znao da je otišla i da neće uskoro doći. Sedela je tamo i čitala knjigu, znala sam, sa onim mirnim, odsutnim, savršeno indiferentnim izrazom na licu, i, da sam kojim slučajem i mogla da odem do nje i da je molim da ne prestaje da me dodiruje, samo bi me pogledala kao da joj je um kilometrima daleko i čekala da se postidim, ućutim i ostavim je na miru.

Ali znala sam i da nije sasvim nezainteresovana. Prvi put kad me je ostavila, rekla je da nikada neće biti duže od četrdeset pet minuta. Ne znam zašto toliko, ali bilo je nečeg utešnog u tome. Ponekad je čekanje bilo skoro slađe od onoga što sam čekala; najviše sam volela onaj trenutak kad Ona dolazi, meku zatalasanost njenog hoda, tvrdi zvuk potpetica, iskričavu tamu i obuzdanu radost u njenom glasu kada bi me pozdravila. Ova samoća nije bila prava; bila je samo zid koji mi je Ona okretala da svoju želju razbijem o njega, da je onda ponovo sastavim i pustim da raste dalje. Znajući da je samo igra, mogla sam da se prepustim slatkoj muci još jedne žrtve, bolu napuštenosti koja će se završiti kada se vrata otvore i koža mi se opet naježi u očekivanju da čujem njen glas ponovo.

          *

Nije ništa rekla kad je ušla. Prvo je strgla pokrivač sa mog tela, oslobodila mi ruke i gledala kako se sklupčavam u loptu i stežem butine, sa loše progutanim zvukom potrebe u grlu. Pustila me je tako malo pre nego što se popela na krevet i, oslobodivši mi i jedan članak, rukama me namestila na sve četiri.

"Drkaj," rekla je onim tonom koji bi se mogao nazvati siktanjem, ako bi siktanje moglo biti nežno i toplo. "Drkaj ali nemoj da svršiš. Stani malo pre nego što svršiš."

Jeza mi je puzala među lopaticama kada bi mi govorila šta da radim. Pala sam na ramena, okrećući glavu na stranu, oslobađajući jednu ruku da ispunim naređenje i držeći guzu visoko u vazduhu. Osećala sam na oznojenoj koži njen dah, a uskoro i toplotu dlana koji me je podsticao. Kružila sam prstima na bezbednoj udaljenosti od klitorisa, ne verujući sopstvenom telu. Od jedne njene reči ili dodira ponekad je umelo da počne da se grči i trese u ekstazi, kao da moja volja s tim ništa nema.

"Brže, mače," prosiktala je ponovo. "Jače. Do same ivice."

Da li je mogla da me vidi? Soba je bila u skoro potpunom mraku. Zbog nečega u njenom glasu, više nisam bila sigurna da li je malopre zaista čitala, ili gledala televiziju, ili... Moja nepristojno bujna mašta ju je zamislila na kauču, raširenih nogu, glave zabačene u lenjom uživanju, sa prstima do članaka zakopanih u meko meso, uzbuđenu mojom blizinom onako kako sam ja bila njenom, mučenu zatvorenim vratima isto koliko i ja, možda i više, jer je ona mogla da ih otvori. Stomak mi se stegao, i nisam ni bila svesna da jecam kao poludela dok me njen glas nije prekinuo.

"Dosta." Uzdahnula je teško dok se pred njom moje telo uvijalo u agoniji uskraćenosti. "Dosta. Diši. Diši duboko," došapnula mi je.

Udahnula sam poslušno, i pomoglo je. Moje telo više nije bilo samo klitoris. Sad je imalo i pluća, i vrelinu vazduha u njima.

"Uštini bradavicu. Ponovo. Ponovo. Jače. Ponovo. Jače; ne čujem te. To. Ponovo. Ponovo. Ponovo." Ponavljala je reč ne znam koliko puta. "Drugu. Ponovo. Ponovo..." Nešto primitivno je cvilelo u meni kada sam morala da slušam svaku reč i izvršavam je. Mrmljala sam koliko mi se sviđa to što mi radi, znajući šta Ona želi da čuje. Nije bilo reči za to, ali umela je da čuje to predavanje protkano iza njih.

"Sad drkaj levom."

Leva ruka izrazitog dešnjaka kao što sam ja praktično je neupotrebljiva za finije poslove kao što je masturbacija. Uradila sam kako je tražila, ali moja ruka je bila kao tuđa, trapava, nanoseći isto onoliko neprijatnosti mom preosetljivom klitorisu koliko je pokušavala da pruži zadovoljstva. Htela sam da urlam od frustracije. Baš onda kada bih pomislila da ću uspeti da svršim, samu bih sebe gurnula u bol.

"Dosta," naredila je kada sam konačno uspela da prste postavim tako da me ne povređuju. "Diši, mače." Ruke je omotala oko mog tela, grabeći pune šake mojih grudi, oborila me na dušek i ponovo samo ležala tako, mada sam po njenom disanju znala da je sada i ona uzbuđena do granice izdržljivosti. Ona patnja koja je za mene bila potvrda pripadanja njenoj volji, za nju je bila samo sredstvo da oseti šta mi radi. Ne znam kako joj je to uspevalo. Moja volja je bila smrvljena u prah. Da njene ruke nisu sputavale moje, da se nisam plašila da ću je naljutiti, da sam bila slobodna kao ona, ne bi bilo načina da ne trljam svoje telo dok ne eksplodira u orgazmu. Ona, Ona je samo uzdahnula duboko i ponovo utonula u spokojno čekanje.

          *

Mora da je čekala da zadremam, mada nije bilo načina da sasvim zaspim u stanju u kakvom sam bila. Čim se pomerila, bila sam budna, očiju slepo uprtih u tamu tamo gde je valjda bila tavanica. Osetila sam nešto toplo i vlažno na prevoju struka. Njene ruke su me okrenule, pokornu kao malo dete, na leđa, i nastavila je da ređa poljupce preko mog stomaka.

Dok se linija koju su njene usne opisale uvijala preko mog stomaka i silazila ka urednom trouglu koji je pozivao ka središtu mog tela, rukama sam prekrila lice i usta, krijući koliko sam blizu očajničkoj molbi za zadovoljenjem. Dah joj je zadirkivao moju kožu, uokviren hladnijim, vazdušastim dodirom duge tamne kose razbarušene od sna. Vratila se naviše. Prstima je prevukla tamo gde su rebra prestajala i grudi počinjale, pa nastavila naviše do unutrašnje strane mojih ruku, naviše koliko god je mogla da dohvati. Telo mi se zateglo pod tim golicavim dodirima kao pod elektrošokom.

Sačekala je da malo dođem sebi, pa povukla moje ruke ka svojim bradavicama. Zakačila sam se za njih kao da mi život od toga zavisi. Rasle su i stvrdnjavale se između mojih prstiju, zadirkujuci sopsvenim uzbuđenjem. Čula sam kako se nasmešila pre nego što se ponovo pomerila naniže i cmokila moj pupak, detinjastim, sočnim, glasnim poljupcem koji je bio trenutno iskakanje iz igre, podsećanje da, bez obzira na sve, pripadam tu i samo tu, u mrak njenog zaključanog stana, odvojena od svega što bi neki stranac nazvao normalnim. Ovde, važno je bilo samo ono što je njoj donosilo smešak na lice.

Onda je ponovo napala, najgorim, najnežnijim, najsurovijim, najmekšim oružjem koje je imala. Nisam plakala, mada su mi oči bile mokre i potočići krenuli niz moje obraze od straha i zahvalnosti kada sam osetila kako me kuša njen jezik. Tečna vrelina njenih usta bila je izluđujuća. Usisavala je moje usne u svoja usta i sisala ih kao rasporene prezrele smokve. Topli, klizavi mišić jezika uvijao se kao zmija oko mog klitorisa. Moje telo se takođe uvilo, da dohvatim makar jednu od onih slatkih bradavica ponovo. Želela sam da svršim. Nisam želela da svršim, čak i dok se moje telo treslo i borilo za orgazam. Bila sam prilično ubeđena da ću poludeti ako se ovo uskoro ne završi a opet, bilo je najlepše, najluđe, najvrelije iskustvo koje sam ikada imala. Zbog njenih očiju, nisam više znala šta hoću, zbog tih tamnih očiju i zbog bradavica koje su zahtevale, "Liži me."