Mace

Vukla me je do ivice litice, toliko daleko da sam već mogla da osetim vrtoglavicu pri pogledu na ponor, i onda me je vukla nazad, mlitavu, sekund pre nego što bi moje telo odlebdelo. Tonula sam nazad u dušek, dok su mi se butine tresle od napora, i onda bi Ona počela ponovo, tako đavolski vešto, tako bezdušno, tako savršeno uporno i strpljivo mazeći moj klitoris dok zadovoljstvo ne bi postalo više nego što je moje jadno telo moglo da izdrži. Ponovo. I ponovo. I ponovo. Bila sam slepa i luda od želje, promukla od preklinjanja, pre nego što se zamorila od te igre.

Upalila je svetlo bez najave. Zažmurila sam da zaštitim oči od bolnog sjaja svetiljke a kada sam ih ponovo otvorila, usta su mi se osušila od izraza na njenom licu. Usne su joj bile sjajne od mojih sokova, oči jos sjajnije, a skoro demonska radost u njima bila je zastrašujuće privlačna.

"Žedna sam," izjavila je. "Iscedi nam neko voće, važi?"

Nisam ni najmanje sumnjala da je u pitanju naredba. Ustala sam. Začudo, nisam pala, iako su mi se noge tresle kao da nikada u životu nisam hodala. Sa potmulim bubnjanjem medju nogama, odvukla sam se u kuhinju i zaronila u frižider u potrazi za najsvežijim limunima i pomorandžama. Ledeni vazduh je bio sladak kao melem na mom licu.

Kada sam se vratila, sa dve šolje od po pola litra u rukama, ležala je na leđima, bez majice, gledajući u plafon sa nekim neprozirnim polusmeškom. Uzdrhtala sam; kako je lako mogla da mi da zadovoljstvo, i da ga ponovo uzme da bude njena zabava—jedan poluosmeh, toliko je bilo dovoljno.

Izgledala je veličanstveno, pružena dijagonalno preko kreveta, vitkih udova bezbrižno razbacanih, kao razmetljivo lenja tigrica u bezbednosti svog legala. Bradavice su joj bile tamne i velike, sasvim opuštene. Kako sam joj zavidela na sposobnosti da pliva kroz noći pune seksa a da joj se bradavice ne budu izdajnički ukrućene kao moje svakog bogovetnog minuta. I da je skinula bokserke, teško da bi izgledala seksipilnije. Muški kroj izgledao je kao da bezuspešno pokušava da prikrije žensku moć zategnutog stomaka, uskog struka i širokih bokova. Na njoj, muški oklop i oštri mač bi izgledali smešno, jer joj nisu trebali. Brzina glatkih udova i oštri zubi bili su više nego dovoljni da dobije bitku iz koje su amazonske kraljice dovlačile robinje kao što sam ja. Stajala sam, zažarenog lica, dok nije odlučila da me primeti i mahne mi da joj dodam šolju.

Jedva da je takla svoj sok. Čekala je da popijem svoj—do poslednje kapi, tražila je, i onda mi je mahnula da ponovo legnem na leđa. Ugasila je svetlo, i ponovo sam utonula u agoniju.

"Trik je da ne razmišljaš na duge staze," rekla je utešnim, mekim tonom čim sam ponovo drhtala i jecala na ivici još jednog uskraćenog orgazma. "Samo odustani od ovog. Pusti da sledeći put bude kako bude. Prestani da brineš i da planiraš. Ionako ništa ne možeš da promeniš. Kad budes prestala da se boriš, prestaće i frustracija."

Na neki čudan način, bila je u pravu. Nije mi ni palo na pamet da izgovorim "crveno". Prepustila sam se. Bila je u pravu. Bilo je lakše kada sam dopustila sebi da se nadam da će, možda sledeći put, možda već sledećeg minuta, ova nemilosrdna igra konačno završiti. Mada, znala sam, biće mi žao kada završi. Orgazam je bio prekratak, previse prolazan da bude odgovarajući kraj za potrebu koju sam osećala.

Molila sam je, svaki put, za još samo nekoliko sekundi, još samo nekoliko poteza jezikom. Režala sam kada bih je čula kako se smeši mojoj nadi. Više nisam ni znala gde je početak a gde kraj požude, na kojoj strani bi moglo biti zadovoljstvo. Bila sam vlažna, meka glina u njenim rukama. Kada je upalila svetlo i odmakla se od mene, vrtelo mi se u glavi kao kada se naglo menja vreme. Bila sam sigurna da ovog puta ne bih uspela da hodam; jedva sam i sela kada mi je to zatražila.

Uhvatila je moju šaku svojom nežno i povukla je, spuštajući je tamo gde su mi nervi drhtali, ogoljeni kao da je jezikom zgulila kožu sa njih. Klimnula je glavom sa blagim osmehom. Bilo je to ohrabrenje, dozvola, možda, ali nisam se usudila da budem sigurna. Počela sam da se trljam, s jedne strane na drugu, sve brže i brže, očajna da svršim, što pre.

Oči sam držala zatvorene. Kada bih ih otvorila, susrela bih njene i pocrvenela, postiđena bestidnošću onoga što radim. Ali kada bih ih ponovo zatvorila, njen pogled bi ostao zarobljen iza mojih kapaka i, umesto da mi suši uzbuđenje, još više ga je povećavao. Znala sam da me i dalje gleda, sa onim polusomehom, gleda kako ječim i uvijam kukovima.

"Mače..." Njen glas me je smrzao. "Prestani. Nema više pipanja."

Stala sam, drhteći, i čekala, obavijena oko njenog glasa u sobi natopljenoj groznicom. Bila sam blizu. Tako blizu. Krv je kolala kroz moj izbezumljeni klitoris, terajući ga da pulsira. Srce mi je lupalo kao da sam predugo trčala svom snagom.

"Zamisli nešto za mene. Nešto što stvarno ne bi trebalo, ali što bi mi dopustila da ti uradim sada." Glas joj je bio promukao, nepogrešiv znak grla stisnutog od požude. Bože, kako sam volela taj glas. "Nešto prljavo. Nešto sočno. Nešto grozno. Ne moraš da mi kažeš sada. Samo mi daj... zamisli..."

Zacvilela sam. Gaćice su mi bile vlažne. Tvrda glava veštačkog penisa trljala se o moje usne i o mali stisnuti otvor anusa, tražeći put unutra, u moju guzu. Našla bi ga, samo da nije bilo gaćica. Plašila sam se te tvrdoće, veličine opake igračke, ali Ona je bila iza mene, smešeći se bolu koji je bio potreban da se mali prsten mišića otvori. Pitala sam se kakav će osećaj biti kada uđe. Kakav kada počne da vibrira...

"To je dobro. Nevaljala mala princeza. Šta još ne želiš... Zamisli za mene."

Sedela je na fotelji u uglu. Popeo se na krevet iza mene, spuštajući velike muške šake na moje kukove. Gledala sam je pravo u oči dok je prodirao u mene, moleći je da ga zaustavi, moleći je da ga spreči da me natera da ječim od zadovoljstva dok me muškarac uzima. Smejao se; znao je da sam zbog nje tako vlažna da ću podneti i njega. Smejala se i ona.

"Daj mi još," prosiktala je.

Vezana, negde u nekom starom, vlažnom prolazu, vezana kao što me je malopre ostavila na krevetu, samo uspravno, uza zid, gola, sama, napuštena, ostavljena strancima da me zagledaju u užasu ili sa podrugljivim osmesima.

Mogla sam da osetim kako orgazam počinje u mom trbuhu, iako sam ruke držala stisnute u pesnice i nabijene u dušek. Pritisak je rastao, predivna potmula grmljavina, elektricitet oluje koji treperi u nožnim prstima. Brbljala sam, molila, preklinjala za reč koja bi me oslobodila.

"Moja," istisnula je napetim šapatom. "Moja. Moja. Moja..." Mrmljala je u moja usta, smejala se i dahtala, napadajući me svojim telom, gnječeći me između flanelske prostirke i satena njene puti, cedeći orgazam iz nje u moja usta, štipajući, grizući, grabeći me pohlepnim šakama. Leđa su mi se izvila, svaki mišić napeo do pucanja. Svršila sam u suludoj orgiji bola nedovoljno jakog, zadovoljstva toliko jakog da je bolelo. Nastavila sam da svršavam sve dok se ona tresla povrh mene.

Opustila se, najzad, i povukla jorgan preko nas. Mislila sam da nikada neću doći do daha. Bila sam mrtva umorna, i živa kao nikad. Umotana u njene ruke i noge. Uljuljkana u san njenim disanjem. Sigurna u njenom krevetu. Poslednje čega se sećam je da je kroz prozore već dopiralo sivo svetlo zore.

Napolju je svet nastavljao svojim ritmom. Napolju, sutra, moraću pristojno da se smešim strancima i držim noge stisnute. Kada niko ne gleda, smešiću se za sebe i smišljati šta ću joj pričati i kako će ona odgovarati ili ćutati, a sve vreme paziti da mi lice ostane bezizražajno i pristojno pred onima kojima vrca otrov sa očnjaka dok se smeše.

U njenoj sobi, vreme je teklo drugačije. Do buđenja je bila cela večnost. Do buđenja, mogla sam da joj kažem bilo šta. Samo, više mi se sviđalo da ćutim, slušam njene poljupce i mrmljanja na svom vratu i čekam sutra, znajući da će me, pre ili kasnije, pitati šta sam ono, pre neko veče, zamišljala.